Opšti cilj projekta je bilo osnaživanje i podsticanje 27 devojaka i mladića iz Hrvatske, Srbije i sa Kosova, da se suprotstave rodnoj neravnopravnosti, nasilju i diskriminaciji, kroz dijalog o različitim aspektima rodne (ne)ravnopravnosti, promociju pozitivnih praksi I vrednosti poštovanja različitosti i solidarnosti. Razmena je omogućila praktično i iskustveno sticanje kompetencija za celoživotno učenje, kroz istraživanje, promišljanje i promociju vrednosti rodne ravnopravnosti, saradnje, solidarnosti, interkulturalnog dijaloga. Specifični ciljevi razmene: a) Podizanje svesti o posledicama rodne neravnopravnosti I rodnog nasilja na svakidašnji život devojaka/žena sa posebnim naglaskom na žene/devojke iz marginalnih grupa; b) Podizanje samopoštovanja I samouticajnosti devojaka I mladića; c) Interkulturalna razmena grupa mladih koji potiču iz postkonfliktnog regiona; d) Sticanje kompetencija za celoživotno učenje sa posebnim naglaskom na digitalne kompetencije, kompetenciju pismenosti I lične kompetencije; e) Promocija vrednosti aktivnog građanstva, demokratije I tolerancije; f) Mobilizacija mladih oko teme prevencije rodno zasnovanog nasilja. Program razmene je kroz neformalno učenje I vršnjačku edukaciju osnažio svest devojaka I mladića o važnosti rodne ravnopravnosti kroz: a) poznavanje ključnih teorijskih koncepata vezanih za rodnu ravnopravnost, rodne identite, uloge I njihovu kulturnu uslovljenost. Upoznavanjem ličnog identiteta, identiteta grupe (vršnjačke, etničke, jezičke, kulturne i sl.), dobili/e su alate za traženje sličnosti I razlika. Usvajanje osnovnih termina I razumevanje elemenata procesa interkulturalnog učenja, upoznavanje mehanizma stvaranja i održavanja rodnih predrasuda, poštovanje razlika u identitetu drugih grupa, kroz svakodnevnu komunikaciju na radionicama, doprinosi argumentovanom dijalogu različitih aktera/ki, toleranciji i utvrđivanju evropskog identiteta učesnika/ca razmene i organizacija. U primeni teorijskih znanja na praktične situacije, pomogla nam je gošća, Jelena Eremić, iz “Autonomnog ženskog centra”; b) usvajanje vrednosti I stavova zasnovanih na poštovanju različitosti, inkluziji i ljudskim pravima. Uključivanjem mladih sa manje mogućnosti u razmenu ostvarili smo ciljeve Strategije za uključivanje I raznolikost u sklopu programa Erasmus+. Pored predviđene grupe mladih koji se suočavaju sa različitim preprekama, razmeni su je prisustvovala devojka sa smetnjama iz spektra autizma. Suočavanje sa različitim kapacitetima (ličnim i tuđim) u realizaciji postavljenih zadataka omogućilo je realnu inkluziju; c) razvoj alata i tehnika za analizu, reagovanje i sprečavanje diskriminacije zasnovane na rodnim i drugim predrasudama. Kroz seriju radionica o kritičkom mišljenju, ulozi medija u stvaranju stereotipa, kroz igre “šta znam, šta su mi rekli”, učesnici/ce su dobili mogućnost da preispitaju, analiziraju, promene, dopune svoje stavove o važnim društvenim pitanjima. Angažovanje mladih u društvenim procesima od presudne je važnosti za budućnost EU. Kroz realizaciju aktivnosti u toku svih faza razmene, kroz posmatranje i analizu sopstvene i tuđe kulture, tradicije, savremenih tokova I problema diskriminacije u lokalnim zajednicama, moći će uspešnije da odgovore novim ulogama, uzimajući u obzir potrebe različitih grupa u svom okruženju. Razvili su alate za samopromišljanje i jačanje samopouzdanja, veštine komunikacije, određene digitalne i jezičke veštine, alate za planiranje učenja/akcija, razvili kritičko mišljenje, što su nam pokazali rezultati evaluacije. Ovaj aspekt je u skladu sa osnovnim ciljem Erasmus programa - razvojem veština za celoživotno učenje; d) Kreativnost u promociji ideja tolerancije, inkluzije, saradnje I solidarnosti je potrebna društvu koje se suočava sa antidemokratskim tendencijama, promenom i sužavanjem prostora za građansko društvo i kršenjem ljudskih prava. Primetna je pasivnost mladih u političkom i građanskom angažmanu. Program razmene pružio je učesnicima/cama mogućnost da sami kreiraju proces diseminacije i podstakao njihovu inicijativnost. U kreiranju sadržaja za Wikipediju pomogla nam je saradnica Wikimedije Srbije, Nevena Rudimac. Učesnici su sadržaje prevodili sa engleskog jezika. Zvanični jezik razmene bio je BHS. Ovo je bilo važno za učesnike/ce koji nisu sigurni u svoje znanje drugih stranih jezika i koji se zbog toga mogu osećati nekompetentno. Dodatnu vrednost projektu dalo je prisustvo mladih iz područja koja su nekada bila u ratnom sukobu. Pored neposrednih međusobnih kontakta, grupa mladih na razmeni je otvorila teme uzroka i početka sukoba u bivšoj SFRJ u razgovoru sa Aidom Ćorović.